Никола Тесла

                 


Search WWW Search milan.milanovic.org

  


Никола Тесла је рођен у Смиљану код Госпића, у поноћ између 9. и 10. јула 1856. године. Био је други син Георгине ( Ђуке ) Мандић и Милутина Тесле, православног свештеника. Његов отац је потицао из старе српске официрске породице. Рођен је 3. фебруара 1819. у селу Радучу у Лици. Учио је заједно са братом Јосифом војну школу али није могао да се снађе у војничком позиву па је отишао у Плашки у богословију, коју је 1845. завршио као први ђак. После богословије оженио се Ђуком Мандић, ћерком свештеника Николе Мандића из Грачаца. Имали су три ћерке - Милку, Ангелину и Марицу и два сина - Данета и Николу.

Милутин Тесла је био чувени беседник, не само у свом крају, већ у целој Лици. Кад је једном лички владика затражио да му свештеници напишу проповед са темом  Рад и вредноћа, Милутин је написао најбољу проповед, и то му је донело опште признање. Зато је и премештен на положај администратора а доцније и пароха у Смиљану.И Теслина мајка Ђука била је врло обдарена, иако није знала ни читати ни писати. Била је најстарије дете у породици и морала је преузети бригу о старању шесторо браће и сестара, јер јој је мати умрла врло рано. То је спречило ову изванредну жену да учи школу и да свој дар развије у већој мери. О њој је Тесла говорио увек са нарочитим усхићењем и сматрао је да је свој проналазачки дар наследио од ње. Била је у стању да проналази разне справе у домаћинству, а била је чувена у целој околини због својих ручних радова. Иако није знала читати занимала се поезијом и знала је напамет многе српске народне песме и многе одломке из Његошевог Горског вијенца. За време предавања у Паризу Тесла је добио вест да му је мати тешко болесна. Због тога је прекинуо заказана предавања и одмах похитао у Госпић. Имао је срећу да матер затекне у животу. Она је умрла 4. априла 1892. на рукама свога славног и нежног сина у својој 71. години.

По Теслином причању његов старији брат Дане био је необично даровит али је умро врло млад, као ђак у реалци, у својој петнаестој години. Дане је пао с коња а губитак брата Николи је усадио доживотну обавезу да родитељима надокнади за сву тугу а осим тога имао је осећај кривице што је преживео он а не Дане.

“Све вредно што сам учинио , само је још више подсећало моје родитеље на губитак који су претрпели, тако да сам одрастао са врло мало поверења у себе ...”  говорио је касније.

Најстарија његова сестра Ангелина била је удата за личког проту Јована Трбојевића, друга му сестра Милка била је удата за свештеника Глумичића, а најмлађа Марица за познатог српског јавног радника, проту на Сушаку, Николу Косановића. Марица је била две године млађа од Тесле. Присуствовала је заједно са сином Савом прослави Теслине осамдестогодишњице у Београду. Том приликом је причала о свом великом брату Николи и о томе како је једном приликом добила од брата један апарат којим је излечила тежак реуматизам. То је био Теслин апарат за диатермију, којим је могла сама да рукује. Дуго година га је чувала и искоришћавала за лечење разних болести , прво својих другарица, а доцније и других, јер се брзо у целој околини раширила вест о чудотворном дејству Теслиних струја.

Први разред основне школе учио је Тесла у Смиљану, а продужио је и свршио основну школу у Госпићу, где је учио и нижу реалку. Као ђак био је врло несташан. Код куће никада није учио а ипак је био најбољи ђак. У игри са друговима предњачио је у сваком погледу. Нарочито је волео да се купа и био је врло вешт пливач.Волео је да хвата птице, прави кавезе и да у њима храни и негује птичице које би хватао. Пре него што је пошао у основну школу појавили су се код њега знаци необичне фантазије која му је дочаравала пред очима разне слике предмета које су му изгледале као стварне. Ово визуализирање сматрао је Тесла темељом својих проналазака :

”По мени, привиђења су била део рефлексног деловања мозга, под неким изузетним утицајем. Дефинитивно се није радило о халуцинацијама. Ево како је то било: претпоставимо да сам био на сахрани или неком сличном догађају. Ноћима после тога, када се све смири, живе слике тих призора би се појављивале пред мојим очима и остајале, упркос свим напорима које сам чинио да престану. Некад би остајале у простору, чак и након што бих ја, машући, рукама пролазио кроз њих...”

Тако се развијала Теслина велика машта и помогла му доцније да се бави проналажењем разних непознатих ствари. Већ у његовим младим годинама испољио се код њега проналазачки дар, који је изазивао дивљење његових другова. Један од првих проналазака из тих година представља неку врсту perpetum mobile. Ухватио је четири гундеља, па их је повeзао концима за прутић који је поставио на две ракље, тако да се могао обртати око своје осе. Када је руком ставио прутић у брзо обртање, гундељи су били приморани да лете око осе и да је окрећу дуго времена сами, јер би Тесла престао окретати прутић рукама чим би осетио да га гундељи сами окрећу. Тај проналазак као да је претходио проналаску мотора и стварао је уживање целом његовом друштву.

У младости је Никола желео да постане инжењер али се томе његов отац снажно супростављао, зато што је Никола био предодређен за свештеничку службу. Будући проналазач је имао и своје светле тренутке у детињству. На демонстрацији нових ватрогасних кола у граду, успео је да их покрене након безуспешних покушаја капетана и посаде. Цев кола, спуштена у оближњу реку, није извлачила воду. На ужас капетана и изненађење посматрача, млади Тесла је скочио у ледену воду и само исправио цев. Након тога је опет био у очевој милости и отац му је допустио да недељом звони у цркви. Прве наредне недеље, након што је свој нови посао обавио беспрекорно, сјурио се низ степенице звоника и пао у хаљину градоначелникове супруге. Кидајући хаљину са ње производио је, како је то доцније рекао, звук пушчане салве.

Никола Тесла је завршио гимназију 1873. у Раковцу код Карловца када је имао 17 година. У то време избила је епидемија колере у Госпићу и у околини. Да би спречио његов повратак кући, Милутин Тесла му је писао да не долази у Госпић. Тесла се поплашио да је неко од његових оболео и појурио је одмах кући, где се убрзо разболео. Дуго времена била је изгубљена свака нада да ће преболети. Његова мајка није клонула духом. Неговала га је и чинила натчовечанске напоре да га спасе и Тесла је преживео кризу, али је био толико слаб, да је морао девет месеци да остане у постељи. За време боловања отац му је дао пристанак да учи технику и обећао је да ће га послати у најбољу техничку високу школу. Ово је за Теслу значило прекретницу на само у његовом позиву већ и у његовој болести. Болест је почела да попушта. Болест га је спасила и служења војске, а након што је прездравио, отац га је послао на годину дана у планине, да се опорави.

За науке на Високој техничкој школи у Грацу Тесла је био врло добро припремљен. На Политехничкој школи је студирао машинство и оно што би се данас могло назвати електротехником.Предавања из математике, физике и електротехнике уредно је похађао.Радио је од три сата ујутру до једанаест сати увече, сваки дан, не изузимајући ни недељу ни празничне дане. Та вредноћа довела га је до великог успеха, јер је већ прве године положио девет испита са одличним . Био је најбољи ђак, и његови професори били су мишљења да заслужује више него најбоље оцене. Они су запазили његов велики дар и вредноћу у првој години школовања и указивали су му нарочиту наклоност и пријатељство. Професор Пешл предавао му је у тој години теоријску и експерименталну физику а професор Але интегрални рачун и парцијалне диференцијалне једначине. Пешл га је сматрао за свога асистента и давао му је могућност да учествује у извођењу физичких експеримената. Тесла је показивао нарочиту окретност при спремању експеримената и праву вештину при њиховом јавном извођењу. Радио је много и математику. Професор Але би остајао по неколико часова после предавања са Теслом и задавао би му да решава разне проблеме, које је он и на своје и на професорово задовољство врло брзо решавао.

У другој години Тесла је изводио експерименте у електротехничкој лабораторији са разним електричним апаратима. Професор физике показао му је нову Грамову динамо машину, те године тек стиглу из Париза. Тесла је сву своју пажњу обратио на њену монтажу.Једносмерна струја коју је машина производила била јеупотребљена за производњу разних електричних ефеката. Вршена сумерења Џуловог топлотног ефекта и произвођен је Девијев електрични лук, али је машина коришћена и као електромотор. Али при пуштању у рад из комутатора су севале варнице, а четкице су врло брзо толико оштећене, да су морале бити замењене. Комутатор је служио да би се мењао смер струје. Тесла је сматрао да комутатор није потребан да би се променио смер струје. Знао је да решење лежи у наизменичној струји.

У току друге године школовања у Грацу Тесла је проучавао могућност да се мотор наизменичне струје сопственом снагом стави у покрет. Када ни после дугог размишљања није био у стању да реши овај проблем, наставио је да се спрема за испите, које је на крају године положио са одличним успехом. Године 1878, на трећој години школовања, настаје значајан преокрет у његовом начину живота. Преморен напорним радом и онерасположен због неуспеха да реши проблем мотора наизменичне струје, одао се раскалашном животу. Убрзо се почео коцкати а касније и готово професионално играти билијар. Неуморан је био у пићу, дувану, кафанском животу. Бесциљно је трошио новац тако да није могао да изађе на крај са стипендијом, па ни са оним што су му слали отац и рођаци. По причању његовог друга Кулишића Тесла је у то време прекинуо сваку везу са родитељима и рођацима. Породица једно време није знала ни где се Тесла налази. Кулишић је сасвим случајно ушао у траг Тесли у Марибору. Другог дана свог доласка у овај град случајно је навратио у једну кафану близу железничке станице и угледао Теслу како игра карте са два млада човека. На Кулишићево питање шта мисли да учини и зашто се не јавља родитељима, Тесла је одговорио:

“ Ја сам се добро наместио код једног инжињера и примам месечно плате шездесет форинта, а имам још и узгредне зараде ...”

О том сусрету је обавештен Теслин отац који је одмах отпутовао у Марибор и наговорио сина да оде у Праг и заврши школовање. Када је Тесла отпутовао у Праг, колико је провео у том граду и чиме се бавио, није познато. Можда је он и ишао на универзитет и посећивао предавања, али га у званичним регистрима нема. За време његовог боравка у Прагу, умро му је отац. Када је Тесла остао без средстава, поново је потражио посао и добио 1881. године посао техничког цртача у мађарском Државном техничком заводу Будимпеште. Затим постаје асистент у Централној пошти.

Проучавајући телефонију, пронашао је трансформатор микрофонске струје који је омогућио појачање гласа при говору преко телефона. У Пешти је Тесла дуже времена боловао од непознате болести. Можемо претпоставити да је доживео нервни слом : срце му је убрзано лупало, тело се грчило и тресло из непознатих разлога. Његов слух и остала чула веома су се изоштрила: откуцавње сата или звук муве су га бацали у агонију. Узимао је велике количине бромида, али без успеха. Но болест је ишчезла исто онако изненада као што се и појавила. Тада се Тесла са новом енергијом посветио послу.

Поново се бацио свом снагом на проблем мотора наизменичне струје. До решења је дошао 1882. године, одједном, шетајући се по парку у Будимпешти. Али то решење није било последица тренутне генијалне инспирације него сублимација вишегодишњег проучавања проблема. О томе сам Тесла каже :

“ Дубоко у позадини мога мозга налазило се решење које, међутим, још нисам био у стању потпуно да изразим. Једно после подне, што ми је и сада живо у успомени, шетао сам са пријатељем у градском парку, па сам му деклемовао разне стихове... У то време знао сам напамет читаве књиге. Једна од њих био је Гетеов Фауст. Сунце је залазило и ја се сетих славног места :

Сунце узмиче и дан умире
А оно даље нови живот ствара
Ах што немам крила
па да се рашире
Да за тобом летим изнад земног шара
.....................................................
Леп је то санак док Сунце одмиче
Ал телесно крило лако не ниче
Уз лака чила духовна крила

Када сам те речи у инспирацији изговорио, појавила ми се идеја као бљесак муње, и дуго тражена истина била је у моменту откривена. Једним штапом цртао сам у песку планове које сам шест година касније показао у свом предавању пред Америчким институтом електроинжењера, и мој пријатељ разумео их је потпуно. Слике које сам видео, биле су нарочито оштре, јасне и имале су чврстину камена или метала у толикој мери,да сам му рекао :

- Погледајте овде мој мотор, гледајте како ћу га пустити да се окреће у супротном правцу . Своје узбуђење не могу поближе описати. Пигмалион нијемогао бити јаче узбуђен када је приметио да његова статуа почиње да живи. Хиљаду тајни природе које бих случајно открио, дао бих за ову једну коју сам од ње отргао...”

Теслино откриће састојало се из открића вишефазне струје и обртног магнетног поља, произведеног помоћу такве струје. Помоћу обртног магнетног поља Тесла је 1883. године реализовао први мотор наизменичне струје. Овај свој проналазак заштитио је пријавом поднесеном Патентном уреду С А Д дана 12.10.1887. године и она му је прихваћена 01.05.1888. под бројем 381 968. Касније су око приоритета за откриће обртног магнетног поља и његове примене за погон електромотора вођени дугогодишњи спорови ( Ферарис, Добровољски и други ), али данас нема сумње да је Тесла био први на том подручју електротехнике.

Код свог првог мотора Тесла је користио ротор у облику пуне кружне металне плоче а ротор је реализован као кружни сегмент чиме је смањена маса ротора и омогућен бољи рад мотора. Свој први патент на подручју наизменичних струја Тесла почиње речима :“ Свима којих се то може тицати, даје се на знање да сам ја Никола Тесла из Смиљана, у Лици, пограничној земљи Аустро - Угарске, настањен у Њујорку, пронашао извесна нова корисна унапређења код електромагнетних мотора, за која је у даљем тексту дата спецификација, с позивом на приложене цртеже који чине део исте...”

До Теслиног проналаска обртног магнетног поља у електротехници су се користили само мотори једносмерне струје, а тек је то откриће омогућило Тесли реализацију првих наизменичних електромотора. Данас деведесет процената свих електромотора у свету користи за свој рад Теслино обртно магнетно поље. Први свој наизменични мотор ( двофазни ) направио је Тесла у Штразбургу и на свој двадесет седми рођендан приказао је његов рад .Статор мотора је била прстенаста завојница са четири намотаја у вертикалном положају. Парови дијагонално постављених намотаја били су спојени на прву, односно другу фазу двофазне наизменичне струје. У унутрашњости завојнице смештен је ротор, кружна метална плоча на хоризонталној осовини. При деловању обртног магнетног поља насталог у статору, долазило је до окретања. Променом фаза на статорским намотајима Тесла је мењао смер обртања мотора.

Са открићем електромотора и са необузданом жељом да га претвори у дело, кренуо је Тесла 1882. године из Будимпеште у Париз и ступио у службу код Континенталног Едисоновог друштва. Пошто стручњаци у друштву нису имали смисла за његове идеје, Тесла је морао да се бави конструисањем разних типова машина за једносмерну струју, а више пута су га слали у електричне централе које су се налазиле у изградњи. Временом Тесла је постао врхунски стручњак, и управа предузећа поверавала му је најтеже послове, које други инжењери нису били у стању да обаве. Тако је морао да оде у Штразбург и да отклони неке тешкоће у електричној централи. Наиме, при отварању централе у Штразбургу у присуству немачког цара Виљема Првог ,услед експлозије, један део зграде одлетео је у ваздух. Почетком 1883. с обзиром на његове дотадашње успехе, Тесла је кренуо у Штразбург да доведе централу у ред. Проблеме је решио а уз то у једној механичкој радионици испробао је и свој електромотор на наизменичну струју.

”Прва проба довела је до очекиваног резултата, и на своје највеће задовољство, посматрао сам како се мој мотор наизменичне струје разних фаза креће без комутатора и четкица, тачно онако као што сам то у мислима видео годину дана раније

Међутим Теслу људи из Едисоновог Континенталног друштва не награђују за његов рад и не омогућују му да оствари своје проналаске. У то време господин Бачелор, директор друштва, инсистира да Тесла отпутује у Америку како би извршио поправке и на Едисоновим машинама. Стога Тесла решава да потражи срећу у земљи златних обећања.

 
©Radoslav Jovanović