Fibonacijevi brojevi i Paskalov trougao

 

        

Covek u Krugu Meseca i Sunca



  

Prvi koji je dosao do zamisli da se godine racunaju od Hristovog rodjenja, i to uzeo za pocetak nove , hriscanske ere, bio je rimski monah a papski arhivar, Dionisije Mali. On je 525 godine predlozio odbrojavanje godina od Hristovog rodjenja i to je po njemu prozvano Dionisijevom erom. Medjutim takvo racunanje vremena je pocelo da se prihvaca tek od VIII – IX veka. Bavio se izucavanjem dostignuca astronomije i matematike i shvatio je , kao i mnogi pre njega, da je za izracunavanje datuma Vaskrsa bitno pracenje kretanja Mesecevih Mena. Utvrdio je da svakih 19 godina Meseceve Mene padaju u isti dan i cas. To je Mesecev Krug koji se stalno ponavlja. Takodje je izracunao da Suncev Krug traje 28 godina, posle cega godina pocinje u isti dan.



Slika Zlatka Perica - Hristos



Dionisije je pomnozio broj godina Mesecevog Kruga ( 19 ) sa brojem godina Suncevog Kruga ( 28 ) i dobio broj od 532 godine. To je Veliki Indiktion , vremenski period posle kojeg se ponavljaju meseceve mene i suncev krug godina.To je i Pashalni krug posle cijeg se protoka dani Pashe vracaju na iste datume.

Svaki covek ima 46 hromozoma, nasledio je po 23 od svakog roditelja. Oni predstavljaju hromozomski kod karakteristican za svaku jedinku.

Najupadljivija, velika organela eukariotskih celija je jedro. Sam latinski naziv - nucleus [jezgro], govori o znacaju jedra za celiju. U njemu se nalazi DNK [geni] u kojoj je zapisano sve ono sto celija treba da uradi da bi se odrzala u zivotu i prilagodila na promene u okolini. Jedro regulise [upravlja] sve procese u celiji, u njemu se obavlja i sinteza DNK[replikacija] i svih vrsta RNK [transkripcija].

Jedro se sastoji od jedrove opne [nuklearnog ovoja] i jedrovog soka [nukleoplazme]. Nuklearni ovoj je izgradjen od dve membrane : spoljasnje i unutrasnje izmedju kojih se nalazi perinuklearni prostor. Nuklearni omotac sadrzi otvore [nuklearne pore] preko kojih se obavlja razmena materija izmedju nukleoplazme i citoplazme celije.



Nukleoplazma je unutrasnjost jedra odvojena od citoplazme unutrasnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze hromozomi - hromatin i jedarce [nukleolus].

Hromatin se uocava u interfaznom jedru [to je jedro celije koja nije u deobi, vec se nalazi u tzv. interfazi]. On je u obliku hromatinskih vlakana koja se, kada se obrade odredjenim enzimima, vide kao niska perli. Tokom celijske deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju samostalna telasca - hromozomi. Naziv hromatina [hromozoma] potice od grc. chromos sto znaci boja, odnosno, lepo se boji odredjenim baznim bojama. Hromatin se sastoji od DNK, male kolicine RNK i dve vrste proteina: histona i nehistonskih proteiona

Hromozomi su telasca karakteristicnog oblika koja se u jedru mogu uociti za vreme deobe. Najbolje se uocavaju za vreme metafaze mitoze pa se tada i izucavaju i nazivaju metafazni hromozomi. Broj hromozoma je stalan i karakteristican za svaku biolosku vrstu i naziva se kariotip.

Telesne [somatske] celije imaju diploidan [grc. diploos = dvostruk] broj hromozoma. Telesna celija coveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri cemu jedna garnitura potice od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma.

Polne celije ili gameti [kod coveka su to spermatozoidi i jajna celija] sadrze upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne celije, nazvan haploidan [grc. haploos = jednostruk]. Ako telesna celija ima dve, onda ce polna celija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim celijama coveka je 23.

Dupli broj hromozoma coveka je broj prirodnih elemenata od kojih je svet izgradjen , 92 = 46 * 2. Godina stvaranja prvog coveka - Adama, 5508 pre nove ere, povezana je sa Suncevim Krugom( 28 godina ) i brojem hromozoma.:

200 * 28 = 5508 + 2* 46

 Geni su takodje nosioci naslednih osobina coveka.

U svakoj modernoj zivoj celliji na svetu se nalazi centralni kontrolni sistem, zapis na osnovu koga celija funkcionise, na osnovu koga se razmnozava, i koji kontrolise njeno ponasanje. Ovaj kontrolni sistem se sastoji od DNK, deoksiribonukleinske kiseline.

DNK sadrzi informacije u vidu nizova baza: adenozina, timina, guanina i citozina, koji se najcesce oznacavaju skraceno kao A, T, G i C. Nizovi ove cetiri baze cine genetski kod, na osnovu koga zivot funkcionise. Ovaj kod, kada se napise slovima, obicno izleda kao dugacak, besmislen niz slova: ATGCCTAAATCTG...

Svaki gen u okviru DNK sadrzi informaciju o jednom odredjenom proteinu. Proteini nastaju na osnovu gena, i geni deluju tek kroz proteine napravljene na osnovu njih. Ako to razumemo, mozemo da opisemo put od DNK do proteina:

Gen prvo prolazi kroz proces transkripcije. U ovom procesu, DNK lanac se razdvaja na dva dela, i jedna strana biva iskopirana u kracu sekvencu veoma slicne kiseline, poznate kao ribonukleinska kiselina (RNK). Ovaj novostvoreni RNK lanac, za razliku od ogromnog lanca DNK, sadrzi samo jednu informaciju: kako napraviti jedan odredjeni protein. Takodje, u lancu RNK, baza timin (T) biva zamenjena jednom drugom slicnom bazom, uracilom (U).

Nakon sto je gen iskopiran u RNK, sledi proces translacije. RNK lanac odlazi do kompleksnog skupa molekula, ribozoma. Ribozom “cita” RNK lanac, i na osnovu RNK koda proizvodi novi protein. Posto RNK, isto kao i DNK, ima samo cetiri baze, potreban je odredjeni kod da bi se pomocu cetiri slova mogao izraziti proteinski niz koji, setimo se, moze imati bilo koju kombinaciju dvadeset amino-kiselina.

Zbog ovoga, genetski kod je troslovan: svake tri baze u lancu RNK oznacavaju po jednu amino-kiselinu u novom proteinu.

Tri baze mogu da formiraju 64 razlicita koda, a pritom postoji samo dvadeset amino-kiselina. Rezultat ovoga je da vise razlicitih kombinacija kodira istu amino-kiselinu.

Standardni genetski kod, koga prate skoro svi zivi organizmi na svetu, je prikazan na slici ispod.



Godina stvaranja prvog coveka ( prve zene ) povezana je i sa Mesecevim Krugom ( 19 godina ) i brojem gena:

300 * 19 =5508 +3* 64

Ciklusi Velikog Indiktiona se racunaju  od 780 godine nakon stvaranja sveta, koje se odigralo  prvog septembra 5509 godine pre nove ere.

Dionisije Mali je izracunao da je Hristos rodjen 753 godine po osnivanju Rima. Bilo je to devetog Indiktiona, sedamnaeste godine 25 meseca. Zivimo u 13 Indiktionu, osmoj godini devetnaestog  meseca. Trinaestin Indiktion se zavrsava 2187 godine nove ere:

37 = 13*532= 247 Krugova Sunca =364 Krugova Meseca = 2187 godina nove ere

Vizantiski Veliki Ciklus Coveka traje 7800 godina i zavrsava se 2292 godine nove ere. Vizantijci u tom ciklusu coveka ne broje 46 Krugova Meseca i 32 Kruga Sunca.

.

     

     

        

  2001-2005 Radoslav Jovanovic                 kreirano:  Novembar 2005.