|
Brojevi Kalendara
Kalendar je nacin i propisi prema kojima se za potrebe
gradjanskog zivota kombinuju i rasporedjuju vremene jedinice nizeg
reda, tj. dan i mesec u jedinicama viseg reda ( godina, vek itd.)
kako bi se odredjene periodne pojave u prirodi, vezane za zemljino
heliocentricno kretanje, sto je moguce tacnije desavale u iste
datume svake godine. Prvi kalendar zasnovan na naucnoj osnovi uveo
je Julije Cezar 46. godine pre nove ere po savetima Aleksandrijskog
astronoma Sozigena i njime zamenio pogresan rimski kalendar. Novi
kalendar, nazvan julijanski, imao je za osnovu Suncevu tropsku
godinu nepromenljivog trajanja, od 365,25 dana ili 365 dana i 6
casova.Pocetak godinee prenesen sa 1. marta na 1. januar. Da bi se
ovakav kalendar odrzao u skladu sa prirodnom (Suncevom) godinom,
bilo je propisano da iza svake tri proste godine od 365 dana,
cetvrta bude prestupna tj. od 366 dana. Medjutim izmedju trajanja
julijanske i Sunceve postoji razlika od 78/10 000 dana tj. 11.
minuta i 14 sekundi. Zbog te razlike prolecna ravnodnevica je 1582.
godine bila 11 marta umesto 21. marta. Da bi kalendar doveo u sklad
sa Suncevom godinom, papa Gregorije 13 je izvrsio reformu
julijanskog kalendara i u praksu uveo danas vazeci gregorijanski
kalendar.
Dana 1.maja 1923. godine u Carigradu, ekumenski
patrijarh Meletios IV Metaxakis, sazvao je Sabor predstavnika svih
pravoslavnih crkava i drzava. Srpska pravoslavna crkva je takode
dobila poziv da posalje svoje predstavnike na taj Sabor. Kraljevinu
Srba, Hrvata i Slovenaca a u ime crkve, zastupao je mitropolit
crnogorsko–primorski Gavrilo Dozic, a kraljevsku vladu dr prof.
Milutin Milankovic, kao predstavnik nase nauke. Glavni razlog za
sazivanje je bio reforma vec zastarelog julijanskog kalendara i
njegovo usaglazavanje sa gregorijanskom. Prof. Milankovic je skupu
predlozio genijalno rezenje za oba problema. Kao posledica toga,
Sabor je na kraju doneo zakljucke o kalendaru sadrzane u 10 tacaka:
1. Trinaest dana treba oduzeti od julijanskog kalendara. Oni
predstavljaju akumuliranu razliku u racunanju vremena od ekumenskog
Sabora odrzanog u Nikeji 325. godine.
2. Crkveni praznici koji padaju u dane izmedu 1. i 14. oktobra,
a koji su izostavljeni iz kalendara, slavice se svi 14. oktobra, ako
nadlezni svestenik ne predlozi drugacije.
3. Svi meseci u godini imace isti broj dana i u buduce kao i do
tada. Februar ce imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u
prestupnoj.
4. Kao i ranije i dalje ce postojati dve vrste godine: prosta
(neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna ce biti
svaka cetvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez
ostatka. Izuzetak od pravila su one sekularne (vekovne) godine
opisane u tacki (5).
5. Sekularne ili godine stoleca (one koje se zavrsavaju sa 00 na
kraju) bice prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje
ostatak 2 ili 6. Drugim recima, ako broj godina podeljen sa 900 daje
ostatak 200 ili 600, ta ce godina biti prestupna. Ostale su proste. 2000, 2100, 2200, 2300, 2400,
2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500,
3600, 3700 itd.
6. Fiksni svetovni praznici zadrzace datume koje su imali do
tada.
7. Pokretni praznici zavisice od datuma Uskrsa. U saglasnosti sa
kanonskim odredbama, Uskrs ce se slaviti prve nedelje posle punog
Meseca posle prolece ravnodnevice.
8. Uskrsnji pun Mesec bice odreden astronomskim proracunom, koji
za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u
svetom gradu Jerusalimu.
9. Ekumenski patrijarh zahtevace od Petrograda, Atine, Beograda
i Bukuresta da izracunaju dugorocnu tabelu kada pada Uskrs i duzni
su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama.
10. Ova reforma julijanskog kalendara ne moze ni na koji nacin
biti smetnja (prepreka) za kasnije promene koje mogu biti ucinjene
od svih hriscanskih crkava.
Moze se izracunati da je
prosecna duzina Milankoviceve godine sada: 365 dana i 218/900 dana,
a to je: 365,24222 dana, sto je veoma blizu prosecne vrednosti
trajanja tropske godine, koje kao sto smo rekli, iznosi 365,24219
dana. Razlika izmedu Milankoviceve i tropske godine iznosi svega 2
sekunde godisnje. Da bi se razlika akumulirala do jednog dana,
potrebno je 86.400 : 2 = 43.200 godina! Zbog toga je to do danas
najtacniji kalendar u ljudskoj istoriji. Izostavljanje
13 dana u oktobru nije sprovedeno u pravoslavnim zemljama i crkvama
tako da je i dalje ostalo racunanje datuma po starom julijanskom
kalendaru, sa razlikom od 13 dana prema gregorijanskom.
Stariji od Julijanskog je jevrejski kalendar. U ovom
kalendaru se meseci ravnaju prema kretanju Meseca oko Zemlje, a dani
i godine po obrtanju Zemlje oko Sunca. U cetvrtom veku nove ere je
radi razresenja nastalih problema sa jevrejskim zajednicama izradjen
precizan jevrejski kalendar koji pocinje 3 760 godine pre nove ere
tj. od postanka sveta. U srednjevekovnoj Srbiji dugo se
upotrebljavao jedan nacin brojanja vremena, stariji i od Jevrejskog.
Datira od Postanka Sveta, godine 5 508. pre nove ere.Po njemu mi smo danas
u 7 512- oj godini.
|
|
Pravoslavni kalendar prati kretanje Zemlje
oko Sunca i njegove stozerne tacke su dani prolecne i jesenje
ravnodnevice kao i letnje dugodnevice i zimske
kratkodnevice.Danasnju osnovicu kalendarskog praznovanja u
Srba cine petnaest velikih hriscanskih praznika u koje se
broje osam Hristovih (Bozic, Bogojavljenje, Sretenje, Cveti,
Spasovdan, Trojice, Preobrazenje, Krstovdan ), cetiri
Bogorodicna ( Rodjenje, Vavedenje, Blagovesti, Uspenje ), dva
Pretecina ( Ivanjdan, Usekovanje ) I jedan vrhovnih apostola (
Petrovdan ), a nad njima je, po ucenju Crkve, praznik nad
praznicima - Uskrs. |
Kalendar je jos
u mitolosko doba bio uredjen skup pravila za zivot pojedinca i
zajednice sto je zadrzao i u hriscanskom periodu. U periodu 2000
godina pre nove ere dominirali su staticni datumi i praznici.
Nepokretni praznici u danasnjem srpskom pravoslavnom kalendaru su na
primer Vlasovdan, Djurdjevdan, Vidovdan, Petrovdan, Krstovdan,
Mratindan, Vlasovdan i drugi i oni su u posebnom medjusobnom odnosu.
Primarni mit paganskog kalendara je bio zemljoradnicki mit o sejanju
semena u jesen, nicanju u prolece i donosenju ploda. Tog karaktera
je i grcki mit o Demetri , Hadu i Kori Persofeni. U stara vremena
setva se vezivala za dan Svetog Mrate a klijanje i nicanje biljke za
Vlasovdan. Zetva je bila na Petrovdan. Fenomen trojstva se odnosi na
polaganje zrna u njivu (Mratindan), nicanje i vlatanje useva
(Vlasovdan), te konacno skidanje roda i zetvu psenice (Petrovdan).
Od dana kada se poseje seme, dana Svetog Mrate, do dana zetve,
Petrovdana, protekne:
Prvi dan Svetog Mrate + 6 dana novembra +
31 dan decembra + 31 dan januara + 28 dana februara + 31 dan marta +
30 dana aprila + 31 dan maja + 30 dana juna + 11dana jula,
tj
230 dana sto je duzina kvadratne osnove Velike piramide u metrima
ili petostruki broj hromozoma coveka. Kao sto Kora Persofena mora da
provede u Adu kod Hada jedan deo godine, tako i seme mora da bude u
zemlji od dana setve,
dan Svetog Mrate, 24.Novembar, do dana
nicaNja, Vlasovdana, 24. februara. dan setve + 6 dana novembra + 31
decembra + 31 dan januara + 23 dana februara,
sto ukupno cini
vreme koje seme provede pod zemljom; 92 dana. Zimska kratkodnevica
odredjuje datum Mratindana mesecevim ciklusom od 28 dana a prolecna
ravnodnevica u prestupnoj godini odredjuje datum Vlasovdana takodje
mesecevim ciklusom. Od Djurdjevdana, zakljucno sa danom letnje
ravnodnevice protekne 46 dana sto je broj covekovog hromozoma.
Izmedju Djurdjevdana i Vidovdana ima pedeset i dva dana. 52 je
sedmice u jednoj godini. Krstovdan je 144 dan posle Djurdjevdana. Ne
zaboravimo da je 144 kvadrat od 12, broja meseci u godini. Neiscrpna
je brojna simbolika nepokretnih praznika Pravoslavnog Kalendara.
Hriscanskih poslednjih 2000 godina ovaj paganski mit vezan
za staticne praznike zamenjuje praznovanjem Hristovih pokretnih
praznika. Ima ukupno 23 pokretna
pranika:
1. zadusnice
2. Mesne poklade
3. Bele poklade
4. Pocetak posta
5. Sveti Teodor Komogovinski - Todorova subota
6. Prvo Bdenije
7. Drugo Bdenije
8. Lazareva subota - Vrbica
9. Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti
10. Veliki cetvrtak - Veliko Bdenije
11. Veliki petak
12. Velika subota
13. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista - Vaskrs
14. Vaskrsni ponedeljak
15. Vaskrsni utorak
16. Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan
17. Zadusnice
18. Silazak Svetog Duha na apostole - Pedesetica - Trojice
19. Duhovski ponedeljak
20. Duhovski utorak
21. Petrovske poklade
22. Pocetak posta
23. Zadusnice,
Prosecna obdanica na nasim geografskim
prostorima u periodu od dana prolecne ravnodnevice do Djurdjevdana
iznosi 13. casova i 22. min. To je u proseku oko 92 casa svetlosti
sedmicno i 92 casa svetlosti od jedne meseceve mene do sledece.
Uskrs se proslavlja u prvu nedelju po punom mesecu nakon dana
prolecne ravnodnevice. Tako je napr. Uskrs 1993. godine bio u
nedelju 18. aprila. Pun mesec je bio na dan Cvetnog Utorka, 6.
aprila, u 20 casova i 43 minuta. Ukupna obdanica na nasim prostorima
u periodu od punog meseca do zadnje cetvrti koja je bila na dan
13.aprila u 21 cas i 39 minuta, iznosila je 92 casa i pet minuta.
 |
Kao i svi
pokretni praznici, Uskrs ne menja dan, ali menja datum kada se
slavi, koji se na osnovu astronomskih merenja odredjuje
posebnim proracunima. Uvek pada u prvu nedelju posle punog
meseca iza prolecne ravnodnevice, tako da se datum njegovog
praznovanja pomera u intervalu od pet nedelja. Najranije moze
da bude 22. marta po julijanskom ili 4. aprila po
gregorijanskom kalendaru, a najkasnije pada 25. aprila,
odnosno 8. maja. To prakticno znaci da se ne moze praznovati
pre Blagovesti, niti posle Djurdjevdana, pri cemu se u
pravoslavnoj tradiciji smatra neprihvatljivim da se Uskrs
slavi pre ili sa jevrejskom Pashom, sto se u zapadnoj
tradiciji ponekad dogadja . |
Julijanski i
Gregorijanski Kalendar su trenutno u optimalnom komplementarnom
odnosu ( razlika 13 dana ).Izmedju 22. marta i 8. maja protekne 9
dana marta + 30 dana aprila + 7 dana maja = 46 dana. Cetrdeset sest
je broj coveka : 46 je hromozoma coveka koji su nosioci naslednih
osobina i biloskih funkcija organizma. Polovina ovog broja, dvadeset
tri, je broj polnih hromozoma jedinke koji ucestvuju u procesu
oplodnje . Udvostruceni ovaj broj, devedeset dva, je kako je to
otkrio Dimitrije Ivanovic Mendeljejev, broj prirodnih elemenata na
zemlji i u svemiru. Pocev od 4 aprila do 25 aprila protekne : 4
april + 20 dana aprila + 25 april = 22 dana. Dvadeset dva je
hromozoma autozoma koji nose nasledne osobine pri oplodnji. Taj ce
se harmonicni odnos zadrzati I u 21 veku a nakon toga ce se
izgubiti. Prema tradiciji Hristos je ziveo 33 godine. Toliko dana
protekne izmedju 4.aprila i 8 maja, odnosno izmedju 22.marta i
25.aprila.Zbir nultog Fibonacijevog broja i prvih sedam
Fibonacijevih brojeva je 0+ (1+1+2+3+5+8+13)=33 Zbir nultog
Lukasovog broja i prvih sest Lukasovih brojeva je 2+ (
1+3+4+7+11+18) = 2 + 44 = 46
Period izmedju prvog uskrsa i
Treceg dana Duhova iznosi 52 dana koliko je i broj nedelja u godini.
Vazi i odnos: Prvi Uskrs, Drugi dan Uskrsa, Treci dan uskrsa + 46
dana + Prvi Duhovi, Drugi Duhovi, Treci Duhovi za ovaj pokretni
period kalendara. Izmedju Pocetka i Kraja Uskrsnjeg Posta protekne
uvek 46 dana. Uskrsnji post, koji traje sest nedelja (40 dana, otuda
"cetrdesetnica") i jos jednu nedelju, tzv. Nedelju strasnu (Nedelju
stradanja Hristovog), uoci samog Uskrsa, sto cini ukupno 48 dana.
Posto je Uskrs pokretni praznik, ciji se datum odreduje po narocitom
postupku, ali pada uvek u prolecne mesece izmedu 22. marta i 22.
aprila, pocetak velikog posta moze da padne izmedu 2. februara i 5.
marta, naravno, po starom kalendaru. Mitu o setvi i danu
setve,Mratindanu, 24. novembru, u hriscanskoj verziji odgovara
Bozic.On je prvobitno slavljen 25 decembra. Imamo relaciju:
Mratindan + 6 dana novembra + 24 dana decembra + Bozic = 32 dana =
polovini broja gena. Pravoslani Bozic, 7.januar, je 44 dan po
Mratindanu.Najraniji dan Uskrsa, 4. april, je 39=(32+46)/2 dan po
Vlasovdanu
Dok je Keopsova piramida sagradjena kao
materijalni spomenik mikrokosmosa i makrokosmosa , Biblija je
duhovni spomenik mikrokosmosu i makrokosmosu .Verski kalendar je
zivi, dusevni, spomenik kosmickim zakonima iskazanim i brojevima
prisutnim u Suncevom sistemu i brojevima koji se javljaju kod gena i
hromozoma kao osnovnih nosioca naslednih i zivotnih osobina coveka.
Koncepcija kalendara je makrokosmicka ali je u sredistu tog
makrokosmosa covek. Njegov put je put sinhronizacije spoljnog i
unutrasnjeg sveta koji se ostvaruje u svakodnevnom zivotu i ostaje
zapisan u supstanciji vecnosti.A zapis je stvarnost jer je potreba -
on kao kvantitet u tackama diskontinuiteta postaje kvalitet. Trag
koji ostavljamo postaje sudbina
|
