Za čoveka je svet koji ga okružuje oduvek predstavljao beskonačan niz zagonetki.Ohlađena voda se pretvara u tvrdi bezbojni led, zagrejana postaje nevidljiva vodena para! Ako se malo zakiseli sumpornom kiselinom i kroz nju propusti električna struja, voda postepeno prelazi u dva gasa -vodonik i kiseonik. Potrebno je samo pomešati te gasove i zapaliti ih iskrom kako bi se ponovo pretvorili u vodu. Spustimo se do obale mora, posmatrajmo ga. To nije samo voda, to su voda i penal treperenje i nadolazeći talasi, to je svetlost i toplota i pesak i mulj, vodeno bilje i ribe, njihov život i pogibja. Dakle: ″Priroda učestvuje u svim mogućim promenama″ kako je to jednom prilikom rekao Isak Njutn, engleski naučnik. A sve te promene postavljaju pred nas niz pitanja: u čemu je tajna unutrašnje strane tih pojava koje mi primamo kao toplo, hladno, vruće, kao plamen itd. Kakvi su, dakle, ti skriveni mehanizmi svih tih spoljašnjih pojava koje mi svo vreme posmatramo, a koje proučavaju fizika i hemija? Još davnina ljudi su tražili odgovore na ta pitanja. I pre nego što je nauka došla do te mere da bi pravilno odgovorila na pitanja, nestrpljivi filozofi su odgovorili na tu temu, zamenivši stroga istraživanja jednostavnim dogmama. Od davnina su ljudi tražili odgovore na ova pitanja. Rani grčki filozofi su tražeći osnovne sastavne supstance sveta zaključili da je Zemlja izgrađena od vrlo malog broja elemenata ili osnovnih supstanci. Empedokle iz Akragasa je oko 430. godine pre naše ere naveo da takvih elemenata ima četiri: zemlja, voda, vazduh i vatra. Grci su raspravljali o tome da li je materija kontinualna ili deljiva, da li se ona moze deliti i razdvajati beskonačno u sve sitniju prašinu, ili će se na kraju utvrditi da se sastoji od nedeljivih čestica.

Leukip sa Mileta i njegov učenik Demokrit iz Abdere, oko 450 godine pre naše ere, zastupali su ovo drugo shvatanje. Tragajuci za prasupstancijom sveta postavili su osnove atomskoj teoriji kojoj je bilo suđeno da odigra ogromnu ulogu u istoriji naučnog poimanja sveta. Demokrit i Leukip su tvrdili da se sva materija sastoji iz beskonačno malih, oku nevidljivih čestica. Te čestice više ne mogu biti deljive na dalje delove, one se javljaju kao osnovne čestice svega postojećeg. Nazvane su atomima ( na grckom atomos znaci nedeljiv ). Atomi su kvantitaivno najsitnije čestice do kojih se može doći deljenjem materije. Oni predstavljaju počela bića: nedostupni su čulima i razlikuju se kvantitativno ( prema veličini i obliku ) i prema položaju koji zauzimaju dok se mehanički kreću u praznom prostoru. Od kvaliteta imaju jedino čvrstinu ( savršenu gustoću, punost ) i neprobojnost ( nedeljivost ). Zahvaljujući svojim različitim oblicima i veličini, atomi se sudaraju i tako stvaraju prvobitan vrtlog ili vihor koji označava početak sveta,s tim da nije jasno da li je tu reč o slučaju ili nužnosti. Susretanje atoma omogućava grupisanje međusobno sličnih atoma, iz kojeg nastaju četiri elementa odnosno hiletička ( materijalna ) bica : vatra, vazduh,zemlja i voda. Smatra se da su atomisti na ovaj način pitagorejskim brojevima dodelili odlike Parmenidovskog bića. Atomi se međusobno povezuju na bezbroj privremenih načina stvarajući svet kao beskrajnu promenu.

Postoje bezbrojni svetovi i svi su oni ( pošto su jednom rođeni ) smrtni tj. propadljivi. Svetom ne vlada nikakvo proviđenje već se sve događa samo po sebi. Sve sto nastaje, nastaje spajanjem atoma, a sve što propada rezultat je njihovog rastavljanja. Delovanje atoma jednih na druge odvija se neposrednim dodirom i udarom stoga što teži atomi, koji udaraju u lakše, padaju brže. Iz kružnog kretanja atoma nastaje vrtlog koji je početak stvaranja svetova. Za Demokrita postoje dva  pranačela: prvo je atom ( punoća ) , a drugo pranačelo je prazan prostor koji je nužni uslov postojanja i kretanja atoma. Engleski naučnik Dzon Dalton je u novovekovno doba " vaskrnuo" Demokritovu atomsku teoriju o ustrojstvu sveta. Rus Dimitrije Mendeljejev je otkrio prirodni redosled 92 elementa i uredio ih po rastućim atomskim težinama. Čitava plejada fizičara i hemičara u zadnjih 200 godina svojim radovima unapredila atomsku teoriju tako da je sa punim pravom rečeno da ako bi se znalo da ce kao rezultat kakve svetske katastrofe sva naučna saznanja biti uništena i pri tome postojala mogućnost da se budućim pokolenjima u vidu jedne jedine naučne teorije prenese barem delić od tog ogromnog blaga, bez dvoumljenja bi se trebalo opredeliti za atomsku teoriju o ustrojstvu sveta. U njoj je sadržana neverovatna količina informacija.