Prostor Lajkovački i Ćelijanski bio je od značaja u srednjem veku  za Srpsko stanovništvo i zbog izuzetnog geografskog položaja a i zbog obilja termalnih lekovitih  izvora i rudnih bogastava u neposrednoj okolini. O tome svedoči i ovdašnja legenda o tome kako je čuveno Vrače Brdo dobilo ime:

... Vraćala se vojska s Kosova polja, posle izgubljenog i teškog boja. Pred vojskom, na krvavom konju, jahaše mlad junak, noseći desnu u levoj ruci. Na reci Kolubari neveseli bojovnici zastadoše da sačekaju skelu s druge obale, i tu od nekog vodeničara doznaju da na brdu iznad reke Kamenice, u isposničkoj ćeliji, živi svetoduhi vrač, koji bi mogao da isceli mladog ratnika.Ne časeći ni časa, ratnici kretoše uzbrdo da potraže vrača. Nađoše ga u tesnoj ćeliji, pri molitvi, i kazaše mu zašto su došli.

“A   verujete li vi u moć koja mi je data ? “  – upita ih vrač.

“ Verujemo, kako da ne verujemo ! “  - poviču oni. “ Zar  bismo inače ostavljali put i pošli ovim bespućem da te tražimo !”

 Čuvši to, vrač podiže oči k nebu, izgovori neku čudnu molitvu, i čim je završi, desna se junakova ruka ote iz leve i priraste na svoje staro mesto. Ratnici u radosti stanu grliti svemoćnog starca, govoreći :

“Hvala ti, svetoduhi! “ Ali on ih prekori:

 “ Ne zahvaljujte meni, nego onom koji mi dade ovu moć i koji me postavi da ga proslavljam! “

 Zatim se ponovo udubi u molitvu, a vojska ode dalje da priča o čudu doživljenom.

 Protekoše potom niz Kolubaru mnoge vode, a kroz okolna sela naiđe opet neka vojska s Kosova. Zdraviji i čitaviji nosili su na nosilima one teške ranjene, bez nogu i ruku. Kad su bili ispod brda na kome je nekada živeo svetoduhi vrač, neko od nevoljnika povika:

“ Eh, da je sad živ onaj stari dobri vrač, on bi i nas iscelio !”

Čim se taj vapaj razglasi okolinom, s brda, iz same zemlje, začu se glas:

 “ A verujete li vi u njegovu moć ? “

 “ Verujemo, kako da ne verujemo!”- zavapiše oni.   “Da ne verujemo, ne bismo ga ni spominjali!”

 Kad i ove reči stigoše do vrha brda, otuda se začu :

“ Ustanite, unakaženi i obogaljeni, i vratite se kućama svojim onako kako ste od njih i otišli!”

U tom trenutku oni sa nosila poskakaše i pođoše sa ostalima, grleći se i pričajući usput o čudu koje im se dogodilo. Od tada se to brdo prozva VRAČEVO BRDO .

            Mnogo godina posle ovoga na Vračevo Brdo dolažahu razni nevoljnici iz kosmajskih i kolubarskih sela, tražeći i nalazeći svojim boljkama leka, i svi se razveseljeni vraćali svojim kućama, raznoseći slavu i moć Vračevog Brda širom Srbije ...